Гљиве – весници испреплетеног живота

Као и вероватно за већину људи, гљиве су и за мене до сада биле само печурке: оне коју могу да приуштим, попут шампињона; и оне о којима само знамо да коштају баснословно – тартуфи. Јестиве или нејестиве, јефтине или скупе – то су, отприлике, домети емпирије дигестивног тракта. Али, онда сам наишао на књигу која садржи знање које не надима већ, напротив, одводи у чудесно и недокучиво царство гљива. Реч је о књизи Мерлина Шелдрејка, Испреплетани живот: како гљиве стварају наше светове, мењају наше свести и обликују наше будућности (Entangled Life: How Fungi Make Our Worlds, Change Our Minds, and Shape Our Futures). Мерлин је иначе син чувеног и несвакидашњег биолога Руперта Шелдрејка, и још један пример ивера који не пада далеко од кладе. И он је, као и његов отац, одабрао да корача изван утабаних стаза.

Прво и главно што увиђамо читајући ову књигу јесте да су гљиве са нама одувек и свуда. Има „између 2.2 и 3.8 милиона врста гљива на свету – шест до десет пута више од процењеног броја биљних врста – што значи да је тек шест процената свих врста гљива описано.“ Оне „једу стене, стварају земљиште, варе загађиваче, хране и убијају биљке, преживљавају у свемиру, изазивају визије, производе храну, праве лекове, управљају понашањем животиња и утичу на састав Земљине атмосфере.“

А притом нису ни биљке ни животиње. О томе учимо у школи али често испуштамо из вида не схватајући прави смисао тога. А он се налази у њиховој самосвојности којом премошћују светове. Гљиве насељавају утробу земље где су развиле коренске системе које су касније наследиле биљке; њихове споре налазимо и у облацима где учествују у стварању кише и снега.

Невидљивост гљива отуда делује још невероватније, али није несхватљива. Невидљиви су и спојеви међу стварима које узимамо здраво за готово свесни само опипљивог. Јер резоновање на основу прехране јесте у суштини један прагматизам опстанка, дарвинизам. А показало се да гљиве не маре за Дарвина и у томе је тајна њиховог успеха. Уместо да затиру друге врсте, оне се са њима спајају и стапају. Као што биљке посредују између Сунца и живог света, тако гљиве играју улогу споне међу живим бићима. А она је најупечатљивија у још једном свеприсутном, а опет махом невидљивом облику живота, неприметном управо јер смо исувише свикли на њега – лишајевима. Они настају сарадњом гљива и алги у којој су „гране дрвета живота које су се раздвајале стотинама милиона година урадиле нешто потпуно неочекивано: приближавале су се једна другој.“ Уместо да се боре и међусобно истребљују, ова два жива бића се допуњују и сада насељавају сваки део нашег света. Дарвинизам учи да се врсте раздвајају и специјализују на немилосрдном тржишту живота; гљиве су лоши Дарвинови ђаци и истовремено одлични учитељи живота.