Астрономија

Астрономија

Пише: Александар Зоркић

Колико је познавање свемира важно види се и по наукама које све више предмет свог истраживања налазе баш у космосу. Тако имамо астрофизику, астрохемију, астробиологију, астроархeологију. Па и математика истражује такву геометрију која важи само у дубоком свемиру.

У овом кратком путовању кроз астрономију не можемо а да не поменемо астронаутска истраживања. Земаљске летелице истражују Сунчев систем. На Марсу се налази више ровера и лендера, а око њега облећу орбитери. Неке летелице се спуштају чак и на астероиде, а неке су већ зашле у међузвездани простор. А све то је тек почетак, права истраживања тек се очекују.

Земаљски и свемирски телескопи посматрају и изучавају најдаље и најстарије галаксије, далеке квазаре, пулсаре, молекуларне облаке, звездана породилишта, гигантске емисионе и рефлексне маглине, експлозије супернових, вансоларне планете.

Читаво знање човека, а и његова свест, стално напредује и хуманизује се. Аристарх са Сама, који је живео у 3.веку пре нове ере и учио да се Земља креће око Сунца, за то учење био је тужен и прогањан. Није познато како је и где завршио свој живот. Године 415-те, руља фанатичних верника патријарха Ћирила пресрела je Хипатију, најпросвећенију жену старог века и зверски ју је убила. 1600-те године, због својих учења спаљен је на ломачи филозоф и астроном Ђордано Бруно. 1633. због својих учења да се Земља креће око Сунца инквизиција је осудила Галиео Галилеја на кућни притвор.

Одломак из текста „Астрономија“ објављен у Благодарје 13