Фадо и фламенко су за све људе и душе!

Интервју са Тамаром Јокић водио Срђан Лучић

Маризин први концерт у Београду 2005. године и ви (судбински) на њему… И сами сте у једном интервјуу рекли да сте првих 45 минута плакали иако нисте били тужни. Значи ли то да фадо једнако емотивно утиче и на младе и старе па чак и кад не разумемо речи, односно не знамо о чему се пева?

Да, фадо утиче на емотивно стање слушаоца, без обзира на то да ли разумемо текст или не. Мислим да је то заиста посебна ствар код ове врсте музике.

Kолико уопште праћење стихова појачава емотивни набој током слушања фада? Постоји ли разлика у доживљају сада када разумете језик?

Наравно да постоји, јер се добије још једна слика и још једна призма кроз коју ту слику гледамо. Добијемо нешто конкретнији контекст у смислу значења, али у смислу енергије и емоције, доживљај је веома сличан као и када не бисмо разумели текст.

Да ли је врло рана очараност фламенком и фадом директно утицала на одлуку да студирате шпански и португалски језик? И можемо ли констатовати да је Мариза на неки начин одредила ваш животни пут? Ако јесте, да ли сте јој то саопштили приликом вашег првог сусрета у Театру „Сарсуела“ у Мадриду?

Јесте, музика ме је увела у језике, а након тога и језици поновно у музику. Животни пут не, али свакако ме је њена музика водила кроз музички пут. И наравно, то сам јој и саопштила приликом првог сусрета у Театру „Сарсуела“.

Одломак из текста „Фадо и фламенко су за све људе и душе!“ објављен у Благодарју број 21