Највећи Србин Дубровника-Руђер Бошковић
Интервију са Александром Нинковић Ташић водио Александар Јован Крстић
Ко су били родитељи Руђера Бошковића?
Руђер Бошковић је једна од најзначајнијих звезди у сазвежђу историје науке света, српске науке и наше духовности. Мајка Италијанка, отац кршни Херцеговац који је дошавши у Дубровник морао да прихвати римокатоличку веру, али са великом љубављу и спознајом шта су му корени негује свог сина. Ми данас имамо непознате записе Николе Бошковића, Руђеровог оца, о томе које је све српске манастире даривао, и не само то, већ и како је гледао на читав почетак светосавског буђења. Код нас се о томе мало зна. Знао је Руђер Бошковић. Оно што представља прву препреку да више о томе знамо је немогућност да га видимо у пуноћи, јер у пуноћи он живи у архивама по Италији, на италијанском и латинском језику. Никада нисмо преводили, нити учинили приступачним оно што се односи на очување његовог имена и дела.
Као дечак остао је без оца, а пошто није имао неког ујака Васу, попут Милутина Миланковића, ко је преузео бригу о његовом васпитању?
Руђер Бошковић имао је само десет година када се упокојио његов отац. То је био тренутак када није било никог другог да преузме његово васпитање, до римокатоличка црква. Али, до те десете године у њега је већ било уткано много тога вредног и значајног за његову личност. Каже један велики српски научник: „Видео сам Бошковићеве песме, оне на латинском и оне на италијанском, али видео сам и оне на српском језику“. Ми се одричемо и заборављамо да је Дубровник дуже био центар часног српства него један други велики град који је у границама и међама Србије. Никада није било једноставно правити међе Дубровника и Дубровачке Републике, али ни пребројати оне који су веровали да говоре српским језиком и који су били Срби, спремни да част и свој живот уложе за одбрану вредности српског народа. Писали су о Косову, певали о јунацима, сликали цара Душана како улази у Дубровник. Ми о томе ништа не знамо и свега се одричемо. Одричемо се од књижевности преко сликарства па све до власника оне најпознатије кафане у Дубровнику, који је такође био Србин.
Одломак из текста „Највећи Србин Дубровника – Руђер Бошковић“ објављен у Благодарју 10