Трагом прошлости
Пише: Марија Веселиновић
Душан Дрндаревић, деветнаестогодишњак који је у част свог чукундеде, али и свих наших предака, препешачио дужину Солунског фронта. Са жељом да пронађе гроб свог чукундеде, храбро се упустио у пешачење од неколико стотина километара. На том путу дошао је до многих сазнања која је забележио и од којих планира да напише књигу под називом ,,Трагом прошлости‘‘.
ЗНАЈУЋИ ДА СТЕ КРЕНУЛИ ПУТ СОЛУНСКОГ ФРОНТА КАКО БИСТЕ ПРОНАШЛИ ГРОБ СВОГ ЧУКУНДЕДЕ, ПИТАЛА БИХ ВАС – КАДА И КАКО СЕ У ВАМА ПРОБУДИЛА ЖЕЉА ЗА ПРОНАЛАСКОМ ЊЕГОВОГ ГРОБА?
Заправо, шесторица мојих предака учествовала је у Великом рату од којих су се њих тројица вратили живи, али један од њих, који је био у артиљерији, вратио се готово глув као последица силних детонација. Након што ми је деда 2014. године преминуо, мало сам се више заинтересовао за његове корене и његовог деду који је настрадао на ратишту, али он до тада није знао где тачно. Кроз неко моје истраживање налазим податке у дневнику једног од даљих рођака, његовог саборца, народног хероја Љубе Мићића, податак да је настрадао 1915. приликом бомбардовања Скадра. Мало након мог открића, локални недељник објавио је причу о Радивоју Дрндаревићу (мом чукундеди) описавши га као прву жртву из Ужичког краја настрадалу од аустроугарских аероплана. Тако да се у мени јавила жеља да пронађем то гробље код Скадра на ком је сахрањен и прођем стазама осталих чукундедова.
ДА ЛИ СТЕ НА ТОМ ПУТУ ИМАЛИ ОДРЕЂЕНИХ ПОТЕШКОЋА, КО ВАМ ЈЕ ПОМАГАО И КАКО СУ НА ТУ ИДЕЈУ РЕАГОВАЛИ ВАШИ ПРИЈАТЕЉИ, РОДИТЕЉИ?
За овакав подухват неопходна је подршка породице, најдиректнију подршку пружио ми Душан Дрндаревић, деветнаестогодишњак који је у част свог чукундеде, али и свих наших предака, препешачио дужину Солунског фронта. Са жељом да пронађе гроб свог чукундеде, храбро се упустио у пешачење од неколико стотина километара. На том путу дошао је до многих сазнања која је забележио и од којих планира да напише књигу под називом ,,Трагом прошлости‘‘. је отац, који се упутио на ову експедицију са мном раме уз раме. Пре самог похода, 100 километара дуж линије Солунског фронта, биле су неопходне припремне акције, тако да смо ми пре Кајмакчалана прошли 80 километара дуж линије Колубарске битке, положаја које је углавном покривала ужичка војска од Овчара, Каблара, Гојне горе, Маљена, Сувобора, и линију на којој је отпор пружала Друга армија преко венца Старе планине у дужини од око 60 километара.
Одломак из текста „Трагом прошлости“ објављен у Благодарју 12