Чудо тренинга

Пише: Бошко Ћирковић Шкабо

Циљ тренинга је само побољшање тј. самопобољшање.

Волим тренинг. Тренинг је чудо. Тренинг је истовремено и научни, експериментално-показни доказ постојања духа. „У здравом телу здрав дух“ није флоскула. То је језгровита формулација резултата више миленијума појединачних и групних експеримената.

Људи, обично, тренинг потпуно погрешно посматрају само као елемент у функцији бављења неким спортом. Суштински заједничко за спорт и тренинг јесте да су активности. Али је спорт такмичарска активност – подразумева надметање учесника, као и резултат таквог надметања. У неким спортовима је могућ и нерешени резултат појединачног сусрета али на концу баладе (турнира или првенства) мора постојати победничка и поражена страна. То је циљ спорта – доказивање надмоћи у датом тренутку. За разлику од рата, спортска правила су праведнија и јаснија а обе стране обично преживе.

У тренингу нема надметања, осим са самим собом. Циљ тренинга је само побољшање тј. самопобољшање. Недавно сам се одушевио констатацијом правог живог тренера да чак ни уобичајени задатак „победе самог себе“ не стоји.

Управо из разлога што би то подразумевало и „пораженог самог себе“. Мудро је предложио алтернативу: поштено сучељавање са самим собом, проналажење мира са самим собом и рад на побољшању самог себе. Потписујем.

Да се вратим, часак, на спорт. Најосновнија подела, пре било које жанровске, је сврховна тј. на: 1) професионални тј. стручни, научни, технички спорт – који за сврху има да субјект доведе до стања врхунски плаћене и наштеловане „борбене машине“, спремне за све изазове спортског такмичења, 2) рекреативни тј. поновостварајући, оживљавајући спорт – који за сврху има да субјект доведе у стање човека спремног за разноврсне животне изазове. Исти тренер је гласно изговорио мисао коју осећам и настојим да живим: поштени рекреативци највероватније добијају највише и најлепше од спорта, као живота у малом.

Под поштењем у контексту спорта се, пре свега, подразумева однос према тренингу. „Тренинг је напор да досегнеш свод. Кад ти се увуче то у ментални склоп, стане на место где је слабоме доп. Престајеш тешко, када осетиш моћ. По путу реком чији слив чини зној, успон на место где ћеш наћи мир свој, куполу сјајну и зелени врт… Сваки проблем схватиш боље кад се попнеш на врх.“ – тако је, и пре доктората, говорио Доктор.

Одломак из текста „Чудо тренинга“ објављен у Благодарју број 16