Капетан нежног срца – Миша Анастасијевић

Двадесет четвртог фебруара 1803. године рођен је Миша Анастасијевић у Поречу, малом острву на Дунаву. У тадашњој касаби која је највише окупљала трговце и бродаре који су превозили со. Када је имао годину дана, умире му мајка Ружа; отац Анастас оженио се усамљеном Миљом.

У трећој години Миша је остао и без оца. Као иметак добио је мали виноград, кућу од прућа и блата, у оквиру које је био дућан у којем је, на полицама, била роба вредна четири стотине гроша.

Иако је имао само пет година, Миља га је уписала у школу која је у Поречу основана 1807. године. Најбоље му је ишла математика, а поред буквара обожавао је Псалтир, јединствени поетско-духовни молитвеник.

Године 1813, са маћехом Миљом бежи од Турака, чамцем преко Дунава, у Аустрију.

Код њеног рођака, попа Јове, чувао је овце и учио песме из Псалтира. Када се ситуација смирила, по повратку у Пореч радио је код трговца Динуловића за шест гроша месечно.

Заједно са маћехом обрађивао је виноград. Иако је био ситније грађе, радио је као копач, дрвосеча и придружио се младићима који су вукли трговачке лађе кроз дунавски теснац. За три летња месеца зарадио је првих сто форинти.

У Поречу је књаз Милош 1820. године за новог начелника именовао свог пријатеља Јоксу Милосављевића. Нови начелник поставио је ученог Мишу за порезника на Дунаву и дао му плату од двадесет пет гроша месечно. Када је зарадио 300 форинти, после неколико година, напустио је посао цариника и отворио свој дућан. Како је био врло способан трговац, брзо је зарадио 6.000 гроша. Оженио се девојком Христином и организовао велику свадбу.

Обилазио је српска села, откупљивао стоку и продавао трговцима који су је Дунавом пребацивали у Аустрију.