Жича – осам векова славе

Иако су је рушили и пљачкали и Бугари, и Татари, и Турци ипак је манастир највише пострадао од Немаца у 20. веку. Како и зашто су припадници једног тако „просвећеног“ народа извршили такво рушење и уништавање?

Нажалост, током свих ратова у историји човечанства, па наравно и на нашем поднебљу, непријатељ се трудио да уништи оно што је најважније за идентитет тог народа јер, када један народ изгуби свест о својој историји и када раскине везе са својим прецима, лако га је покорити. Стога не чуди да је и Жича страдала у готово свим ратовима који су задесили Србе. Нажалост, највише је пострадала у 20. веку у бомбардовању Немаца. То је био њихов метод ратовања, рекло би се, будући да је заједно са Жичом бомбардована и Народна библиотека у Београду, а да су током Другог светског рата пострадале и многе друге цркве, манастири и други значајни објекти у Србији али и ван граница наше земље.

Свети Николај Жички, тадашњи владика, бива ухапшен и интерниран у два манастира а потом заточен у логору Дахау. Какав је траг владика Николај Велимировић оставио у Жичи и како се негује успомена на овог нашег светитеља?

Трагови које је за собом оставио свети владика Николај су видљиви на сваком кораку у оквиру манастирског комплекса. Ту су пет мањих цркава, владичански конак и народна трпезарија који су изграђени по његовом благослову, затим делови Спасове цркве који су у време његовог боравка у Жичи уређени, и наравно, огромно духовно наследство и велики благослов да данас ходамо његовом стопама. Владика Николај се сматра једним од ктитора манастира Жиче, обновитељем монашког живота у њему и узором за нас и све потоње генерације монаха и монахиња, па се његов празник прославља веома свечано, са свеноћним бденијем и Светом Литургијом. Он је аутор великог броја дела која се непрекидно изучавају у Жичи, тако да његов дух стално пребива у манастиру.