Вековници

Неко сте ко повезује и сједињује различите стрип ауторе на овим просторима. Изгледа да верујете у снагу заједнице и удржуживања. Како сте успели да уверите све те различите људе у индивидуалистичком свету?

Ја свакако јесам упоран као мазга и не одустајем кад нешто зацртам, али одговор је много прозаичнији: Вековници су се свидели свим тим цртачима. Реаговали су на причу, препознали су је као своју. Kао јако млад сценариста, поткрај деведесетих, научио сам да, будући да није било пара, мој сценарио може бити нацртан само ако се свиди цртачу – па сам јако рано научио да се борим искључиво квалитетом. После преко 200 цртача са простора читавог Балкана који су радили на Вековницима, рекао бих да сам се изборио. Људе повезују идеје, ставови иза којих могу да стану. Имам ту срећу да су иза Вековника многи решили да стану…

Ако је тачно да наш живот обележе и одреде оне ствари које радимо бесплатно, да ли је утисак да има све мање подвига попут вашег, последица тога што живимо у свету у коме су главна питања: „Где сам ту ја и колики је мој део“?

Никад се нисам руководио новцем и материјалном коришћу у животу. Да јесам, не бих се одлучио да уђем у просвету и стрип деведесетих, кад ни једно ни друго није никако стајало, не бих држао школу стрипа, организовао фестивале, држао јавне часове стрипа на отвореном хиљадама деце без икакве надокнаде. Па, мој серијал Вековници радим потпуно бесплатно са армијом сарадника већ петнаест година! Да, не волим да радим за џабе, али то у мом случају не значи бесплатно, већ беспотребно – уколико нешто нечему служи, није ми од пресудне важности да ли се плаћа. Такође, увек сам више волео да радим без материјалне надокнаде, него да без материјалне надокнаде седим.