---

Благодарје
Часопис о васпитању и образовању деце и одраслих

Можда је, сине, тата могао боље?

Ма сигурно је могао боље

Сад би имао петицу Сони

Био би онај што скупо има па га разред воли

Са десет би на море ишао дваес’ пута

И мама би, можда, била ређе љута.

Ал ето…тата није много тога стекао!

Куповао пчеле и књиге,

Метафизичке решавао бриге

Писао песмe, волео и плако

До четрдесете један једини стеко сако.

И то онај кад се венчаво

Кад је тебе у мислима стварао

После и брата…

и тако у сред сопственог рата

Заборавио на оно што је некима битно

јер он је то држао за ситно.

Ал није да ти баш ништа не оставља

Имаш те књиге и меда пуна остава

Неке песме и приче веће

Можда много не вреде

ал’ ће на тату једном да те сете.

Онда кад будеш Сони прерастао

За путовања остарио

Популарност престане да буде важна

Скупе ствари-прича празна!

Можда ти тата не оставља бог зна шта

Ал’ то што има то ће и да ти да

Па ти види да л’ ће то да ти се свиди

Ил ћеш да одбациш што ти се даје

И потражиш коку што носи златно јаје.

Па и новаца треба неко стицати

Свако се нечим мора истицати.

---

---