Храброст пчела и људи

У свету пчела ствари су на први поглед једноставније. Пчела ради оно за шта је створена или модерним језиком речено „програмирана“ – не промишља над својим осећањима и не образлаже их (или још увек не знамо да то ради). Само дела, без икакве свести шта је храброст а шта кукавичлук или било која друга „појава“ која је својствена човеку. Она ће животом платити када донесе одлуку (ако уопште и доноси одлуку) да неког ко угрожава њену породицу повреди својом жаоком (отровом) и тако натера агресора да се окане њених најближих, односно, ње саме – пошто је појединачна пчела само део једног организма који називамо пчелиње друштво.

За разлику од њих, ми „појаву“ коју препознајемо као храброст имамо потребу да категоризујемо, сместимо у табеле и измеримо, као уосталом и све остало. Али, наше мишљење о томе шта је храброст и ко је „више“ храбар или већи јунак“ варира у зависности од нашег осећања ствари.

Зато можемо само да се питамо (не и да одговоримо) ко је највећа персонификација храбрости: да ли Ахилеј, који је највећи борац свих времена, али који је можда храбар управо због својих борилачких вештина које су веће него код других ратника, или Хектор који зна да је слабији од Ахилеја а свесно му излази на мегдан знајући да ће погинути; можда је од њих двојице већи јунак Одисеј који је оличење, пре свега унутрашње храбрости, истрајности и умне енергије, или пак његова жена Пенелопа која толике године чека свог мужа и одолева свим просцима; ту је и песник Архилох који у оно херојско време јавно признаје да је бацио штит у боју и побегао, што је била велика срамота па због тога бива изгнан из Спарте као кукавица – као да није потребна огромна храброст објавити о себи такву истину у то доба и у тој средини. Можемо набрајати још много појава храбрости кроз сва времена закључно са нашим у ком је потпуковник Миленко Павловић уместо млађег колеге сео у авион и одлетео у сигурну смрт, али и на место поред свих оних које сматрамо херојима.