Интервју са Јованом Маљоковићем водила Јелена Мартиновић
Наступали сте са највећим звездама југословенске сцене. Са Надом Кнежевић сте свирали џез по Европи а са Радмилом Караклајић и Ђорђем Марјановићем сте имали чак 16 великих турнеја по Совјетском Савезу. Шта и кога памтите са тих путовања?
Још једна драгоцена ствар у животу су путовања. Предност моје професије је да сам на тај начин обишао многе земље и упознао различите људе и културе. Са свих тих путовања носим дивне успомене – и из периода када сам свирао у оркестрима других уметника и када сам, касније, са својим џез оркестром наступао на највећим светским сценама. Недавно сте напунили 77 година и даље активно наступате са невероватном енергијом на сцени.
С обзиром да Вам је и мајка била врло дуговечна, да ли је то због добре генетике или због „философије“ живота?
Генетика је свакако важна, али је такође веома битно како живите свој живот – да ли устајете са идејом да нешто лепо можете да урадите тог дана, да ли се дружите, волите, смејете.
Хоће ли лепота и уметност спасити свет?
Свет ће спасити само добри људи и њихова дела која свакодневно чине. А уметност је један важан каменчић у том мозаику.
Део текста „Музика и књижевност на путу до доброте“ објављен у Благодарју број 9