Човек у служби птице и
птица у служби човека-љубав?

Човек у служби птице и птица у служби човека-љубав?

Пише: Радан Булатовић

Соколарство је вештина лова уз помоћ птица грабљивица: соколовa, јастребовa, орловa, совa и кобцa. Птице се дресирају соколарским техникама, тако да науче како да лове у сарадњи са човеком. Соколар има задатак да обезбеди птици потребне услове за живот, помаже јој у одржавњу хигијене и стара се да је птица безбедна и задовољна. Дакле, човек служи птици да би птица у лову служила њему. Мада птица грабљивица никад није до краја припитомљена, јер једини њен апсолутни господар је природа, ипак основно соколарско правило је да шта год да се деси, соколар је одговоран, као птичји власник и господар.

buzzard, bird, buteo-554486.jpg

Птице грабљивице се хране искључиво пажљиво одабраним свежим месом других животиња. Да би му се птица по позиву вратила назад на руку са које је полетела соколар користи позитивно условљавање, односно дарива птицу сигурним оброком-парчетом меса. Тај наградни залогај може вратити птицу назад на руку са задивљујућих удаљености.

С обзиром на саму природу птица грабљивица, само искрени заљубљеник у ова величанствена бића може да се бави њима. Људи који само држе птице грабљивице у заточеништву не могу се назвати соколарима . Соколарство је потреба да се уз помоћ птица досегну неке недостижне висине, да се ужива у односу пуном поверења, искрености и оданости који се изгради са дивљом животињом, а пре свега да путем тих небеских створења човек буде део природе.

Не може се са сигурношћу рећи када је први пут коришћена птица грабљивица за лов, али знамо да соколарство датира од давнина. Некада су соколари били врло цењени и имали су велика пространства пуна дивљачи за лов. У та давна времена соколари су морали много више да се ослањају на осећај и искуство при раду са птицом па су то била времена великих мајстора.

Пошто су птице грабљивице „краљевска бића“, поносна и увек дивља, свако кажњавање при раду са њом је апсолутно искључено. Птица се тренира стрпљиво, полако и са пуно разумевања.

Међутим, основни задатак који се ставља пред соколара је да се поистовети са птицом, стави у њену позицији и тако покуша да сагледа ситуацију из њеног угла.

Соколар мора свакодневним и редовним посматрањем, бригом при одржавању и исхрани, имати увид у здравствено, физичко и психичко стање птице, а такође мора да буде упознат са свим фазама развоја, од оних раних па све до успешног заједничког лова. Тај одгој птице представља процес у ком соколар брине за правилан раст и развој, касније и почетно знање и тренинг птице за лет и лов, и на крају соколар најчешће посредује и у размножавању. Та сарадња је толико јака и повезује птицу и човека до невероватних размера.



Човек у служби птице и
птица у служби човека-љубав?
Read More »